OD SRCA RODNOM GRADU

Branko Palikuca, uspesni Uzicanin koji vec dugo zivi I radi u Cikagu, ponovo je otvorio vrata svog restorana “Topaz” za jos jedno dobrotvorno vece, ovoga puta za prikupljanje sredstava za obnovu odeljenja za hemodijalizu Uzicke bolnice. U saradnji sa organizacijom SAMA (Srpsko-americkom asocijacijom lekara) na donatorskoj veceri su se okupili Uzicani i njihovi prijatelji i donirali oko $120,000 dolara, koliko je potrebno za realizaciju ovog projekta.

“Za mene je ovo odeljenje uzicke bolnice posebno vazno, jer je u njemu moja majka, Zdravka Palikuca, provela svoje poslednje dane, a svestan sam u koliko losem stanju se nalazi. SAMA je organizacija u ciju efikasnost verujem, jer smo vec radili na nekoliko znacajnih projekta zajedno, a vrata svog restorana otvaram Za sve koji mogu da pomognem, kao da otvaram vraTa svog doma. Zato sam zahvalan za svaku donaciju, i uvek kazem – nije vazno koliko dajemo, vec kakav rezultat na kraju pOStizemo” – rekao je, pozdravljajuci goste, Branko Palikuca.

Doktor Ivan Arsenijevic, nas poznati onkolog iz Virdzinije, koji je u ovoj organizaciji od samog pocetka, kaze:

“Vec peti put smo u Cikagu, uspesno organizujuci dobrotvorne veceri, uz divnu saradnju sa Brankom, koji nas uvek rado doceka i pruzi izuzetno gostoprimstvo svima koji zele da pomognu. Odluka jeste doneta za ovaj projekat na Brankovu inicijativu, ali moram da naglasim da mi za svaki projeket trazimo potvrdu, proveravamo da li je mozda u planu budzeta zato opremanje, da li je mozda deo drzavnog plana, i kada utvrdimo da nije, onda mi zapocinjemo akciju. Neverovatno je u kakvom se stanju nalazi uzicka bolnica, koja pokriva oko 350,000 stanovnika te regije. Odeljenje za dijalizu, sto akutnih, sto hronicnih pacijentta, uradi oko 90 dijaliza dnevno. To je i po evropskim i po amerikim standardima ogroman broj. Svaki krevet je pun, pacijenti se samo smenjuju po citav dan, plafón se kruni, kreveti su stari, aparati su stari, znamo da su promenili duseke pre 5 godina, ali nepokretni pacijenti moraju da budu izmereni pre dijalize, a ti kreveti nemaju vagu. Uslovi u kojima lekari rade, i gde pacijenti leze, su nedopustivi, nema osnovnih standarda kvaliteta i ispod su svakog dostojanstva i pacijenata i osoblja. Uslovi su mnogo teski, a to dovodi do povecanja rizika za infekcije, dekubitisa. Uslovi su mnogo losi i opremanje tog odeljenja je zaista neophodno, portreba je ogromna, a novo odeljenje ce promeniti zivot tim pacijentima i poboljsati uslove rada lekarima. Lekari su toliko posveceni poslu i pacijentima, skromni su, ne traze previse, a odlicno rade svoj posao. Zato smo srecni da mozemo da pomognemo.”

Inzenjer Zoran Mladenovic je takodje od osnivanja u organizaciji SAMA i bavi se izradom projekata, razradom planova i procesom realizacije. Projekat renoviranja odeljenja bolnice u Ivanjici prosle godine kostao je oko 320,000 dolara, bio je komplikovan projekat izrade gradjevinskih radova, dobavljanja opreme i namestaja, a uspeli su da logisticki sve urade tako da Stacionar nije prestajao da radi ni jedan dan.

“I u Uzicu ce gradjevinske radove izvoditi ista firma, a sa njima cemo koordinirati nabavku i isporuku namestaja i medicinske opreme, obucavanje kadra, pa smo sigurni da cemo to uraditi vrlo brzo, a ksotace oko 120,000 dolara. Probamo da tu cenu smanjimo, da nadjemo povoljnije dobavljace opreme i izvodjace radova, ali nikako na ustrb kvaltieta. Uradicemo popravku vodovodnih i kanalizacionih instalacija, popraviti plafone, zameniti podove, nabaviti 22 standardna bolnicka kreveta i 2 specijalna kreveta sa vagom za paralizovane paciente, novi EKG i ultrazvucni apoarat. Sve radove ce kontrolisati nasa organizacija, a i dalje se drzimo principa da niakda ne dajemo donacije u novcu, vec iskljucivo u radovima i opremi, sto se pokazalo kao odlicna praksa.”

Projekat u Ivanjici prosle godine realizovan je uz pomoc i inicijativu velikog dobrotvora iz Cikaga, Dusana Petrovica, ciji je otac rodjen u tom gradu, a gospodin Petrovic se, kao i mnogo puta do sada,  rado odazvao i pozivu da pomogne projektu u uzickoj bolnici. Zadovoljstvo svih koji su u Ivanjici bili nakon zavrsetka radova mozda ce najbolje opsiati dve anegdote, kojih se rado secaju.

“Bilo je nezaboravno cuti neke paciente koji su nam, dok smo obilazili renovirane prostorije, od srca i iskreno rekli – Pa mi sada ne zelimo da se vratimo kuci! Ovde nam je lepse. Jos je dragocenije bilo cuti da su neki elkari, pre nase akcije, trazili premestaj u druge ustanove, a onda su insistirali da ostanu bas u Stacionaru, svesni mnogo boljih uslova za rad. Zato je nase zadovoljstvo postignutim neizmerno, uz veliku zahvalnost svima koji finansijski pomazu ovakve projekte” - dodaju nasi sagovornici.

Mila Filipović